Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци, једини био пут.

О зар је морала доћ, та тужна несрећна ноћ
Када си драгане мој, отишао у крвави бој.

Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су живот дали, заједно отац и син.

Тамо где хладна протиче Морава,
Тамо ми икона оста, тамо је моја слава.

О зар је морала доћ, та тужна несрећна ноћ
Када си драгане мој, отишао у крвави бој.

Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.

Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Али сам клицао увек, живела Србија!