-Рубрики

 -Поиск по дневнику

Поиск сообщений в Mili_Monte

 -Подписка по e-mail

 

 -Статистика

Статистика LiveInternet.ru: показано количество хитов и посетителей
Создан: 10.04.2011
Записей: 2821
Комментариев: 8
Написано: 6859


Славные капитаны Боки Которской

Четверг, 07 Февраля 2019 г. 11:08 + в цитатник

DSC03766 (700x393, 196Kb)

DSC03791 (700x393, 165Kb)

Kapetan Ivan Radoničić (1822-1893), vlasnik i suvlasnik više jedrenjaka, od 1867. do 1872. godine načelnik općine Dobrota, posjedovao je u svojoj kući u Dobroti privatnu kapelu. Dobrotski kapetan Krsto Radoničić izgradio je reprezentativnu palatu u Dobroti na mjestu zvanom Plagenti. Čest gost u njegovoj kući bio je crnogorski vladika Petar II Petrović Njegoš.

DSC03787 (700x393, 176Kb)

DSC03785 (700x393, 154Kb)

 

DSC03792 (700x393, 170Kb)

DSC03759 (393x700, 120Kb)

Антон Божович Радимир. Это был один из самых богатых моряков всей Бока-Которской бухты, ему принадлежало несколько судов, и он даже выдавал кредиты французской администрации Котора. 

Семья Радимир была одной из самых известных и богатых в Доброте, большинство ее представителей посвятили себя морскому делу, в роду насчитывалось более ста капитанов. Им принадлежало 44 парусных судна и 24 дома на побережье от Котора до Люты. Наиболее видные члены этой семьи — Божо Радимир (1738-1766), награжденный титулом рыцаря, Крсто Радович Радимир (1766-1832), награжденный орденом Почетного Легиона, и Филипп Трипович Радимир (1828-1901), который был награжден дипломом Черноморского флота России во время Крымской войны.

scan09 (700x543, 211Kb)

DSC03755 (700x393, 154Kb)

Капитан Марко Иванович из Доброты в 1751 году разбил пиратов у Патраса (картина слева), а в 1756 вместе со своим с братом Йозо Ивановичем разбил пиратов у Пирея, но в этой битве погиб (картина справа). На портрете капитан Марко Лукин Иванович из Доброты (городок в заливе Бока Которская). Его отец - Лука (1696-1759), судовладелец и воин, получил заслуги от Венецианской республики за сражения против османов. Сенат в 1753 году титуловал его наследственным титулом принца (Конте). Андрия Качич-Миошич посвятил ему издание поэмы «Razgovor ugodni naroda slovinskoga» («Приятная беседа народа славянского», 1756). Марко Лукин Иванович (1726-56) - поморский капитан, был командиром семейного судна "Святой Крест и Богоматерь Розария с 18 членами экипажа и 8 пушками, когда в 1751 году в водах Патрасского залива (Патраикос) потопил пиратский корабль из Триполи с 150 солдатами и 16 пушками. После этой победы венецианский дож Пьетро Гримани вручил ему титул рыцаря (кавалера) с рыцарским крестом Св. Марка. В 1756 году вместе с братом Йозо (1729-77) - тоже помороским капитаном на том же корабле, столкнулся в греческих водах со знаменитым триполитанским пиратом Рейсом Хаджи-Ибрагимом, который хотел отомстить за поражение возле Патры. Братьям Ивановичам удалось победить Хаджи-Ибрагима, сжечь его корабль, захватить 300 человек и забрать богатую добычу. Эта победа, омраченная смертью Марка после полученных ран, была воспета поэтом Иваном Антуном Недичем, священником из Доброты, в стихотворении Šambek satarisan Božjom desnicom (1757) . Андрия Качич-Миошич во втором издании «Приятного беседы», посвятил Марку стих «Про Марко Ивановича, из Доброты, Боки Которской". Сейчас это Черногория, но побережье не входило под власть черногорских князей-митрополитов. Это считалась восточным концом Далмации. Хорваты причисляют Ивановича к своим героям, поскольку, наверно, семья его была католической. Источник

0_130a87_ca9222f6_XL (700x525, 88Kb)Ivanović, hrvatska pomorska obitelj iz Dobrote u Boki kotorskoj. Prvi poznatiji odvjetak obitelji Luka (1696–1759), brodovlasnik i ratnik, stekao je zasluge za Mletačku Republiku u borbama protiv Osmanlija, za koje mu je mlet. senat 1753. podijelio nasljedni naslov kneza (conte). A. Kačić Miošić posvetio mu je 1756. izdanje Razgovora ugodnoga naroda slovinskoga. Marko Lukin (1726–56), pomor. kapetan, bio je zapovjednikom obiteljskoga jedrenjaka Presveti Križ i Gospa od Krunice s 18 članova posade i 8 topova kada je 1751. u vodama Patraskoga zaljeva pobijedio tripolitanski gusarski brod sa 150 vojnika i 16 topova. Za taj pothvat mlet. dužd Pietro Grimani predao mu je odličje viteza (cavaliere) s križem vitezova sv. Marka. God. 1756. zajedno s bratom Jozom (1729–77), pomor. kapetanom na istome brodu, sukobio se u grč. vodama s poznatim tripolitanskim gusarom Reisom Hadži-Ibrahimom, koji se želio osvetiti za patraski poraz. Braća Ivanović uspjela su svladati i ukloniti Hadži-Ibrahima, spaliti njegov brod, zarobiti 300 ljudi i oduzeti bogat plijen. Tu pobjedu, okončanu Markovom smrću od zadobivenih rana, opjevao je pjesnik Ivan Antun Nedić, dobrotski župnik, u spjevu Šambek satarisan Božjom desnicom (1757). A. Kačić Miošić u drugom izdanju Razgovora ugodnoga posvetio je Marku pjesmu Od kavaliera Marka Ivanovića iz Dobrote, od Boke Kotorske http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=2819

Эта картина находится в Венеции в  скуоле ди Сан-Джорджо дельи Скьявони.

DSC03758 (700x393, 179Kb)

scan10 (700x485, 48Kb)

DSC03801 (700x393, 109Kb)

 

DSC03784 (700x393, 178Kb)

Kapetan Špiro je iz bratstva Danilović, koje se pominje u arhivskoj dokumentaciji iz 1693. godine, kao i da je za zasluge u Morejskom ratu i učešću u oslobođenju Herceg Novog 1687. godine ovo bratstvo dobilo zemljište i kuće od moćne Serenisime, a 1718. godine imanje u Miočeviće (Kumbor), Brajge (Baošić) i uvali Pokrivenik (Đenovići). Nekoliko godina kasnije Danilovići plove kao pomorski trgovci sa barkama i gaetama do obližnjih luka van Boke Kotorske. Kasnije posjeduju veće brodove obalne plovidbe. Prvi kapetan duge plovidbe ovog bratstva bio je Špiro Danilović koji je tokom svoje karijere brodio iz Odese za Trst i London, od Trsta za Hamburg i Sankt Petersburg, ka sjevernim lukama Evrope, preko Atlantika za Njujork i za Rio de Žaneiro. Od 1844-1855 godine zapovjeda brodovima kapetana Marka Kvekića: brigantinom “Occidente”, barkom “Henriette” i brigantinom “Genio Specolatore”. Gubitkom jednog broda (zarobljen u ratnim sukobima) kapetan Špiro biva prisiljen da počne da radi kao kontrolor u Lučkoj kapetaniji Meljine. Špiro Danilović je nosilac Zlatnog krsta za civilne zasluge, zapisao je kustos Pomorskog muzeja u Kotoru, Petar Palavršić.

DSC02705 (393x700, 119Kb)

Bista je rad akademskog vajara Dragana Dimitrijevića iz Beograda.

Špiro Danilović, znameniti pomorski kapetan i gradonačelnik Herceg Novog od 1862.do 1865.godine, dobio je bistu u Đenovićima na hercegnovskoj rivijeri.

U Baošićima postoji kompleks u čijem sklopu se nalazi jedna barokna kapetanska palata i druga zgrada koja potiče vjerovatno iz XIX vijeka.U izvorima se navodi da je „palac u Baošiću” sagradio pomorski kapetan Špiro Danilović, i da se taj palac i danas naziva po porodici Danilović koja je inače bila iz Đenovića. Kapetan Špiro Danilović je bio značajan pomorski kapetan, aktivan u prvoj polovini XIX vijeka. On se pominje još 1826. godine kao zapovjednik brigatina „Cupido”. 

 

DSC03780 (700x393, 176Kb)

DSC03779 (700x393, 168Kb)

DSC03781 (700x393, 174Kb)

DSC03782 (700x393, 153Kb)

Шпиро Јанковић (1876-1934)...
Јанковићи су се из Паштровића доселили на Игало 1700. године (по другим подацима 1600). Дали су Боки лијеп број поморских капетана. Први се спомиње Саво Јанковић који је половином XVIII вијека имао двије трабакуле – „Св. Никола“ и „Св. Спиридон“. Никола Јанковић био је заповједник на јахти „Румија“ књаза и краља Николе I Петровића Његоша од 1905. до 1914. године... 
А Шпиро Јанковић рођен је у Игалу, од оца Антонија и мајке Јованке, рођене Поповић, из Дубровника. Отац Анто такође је био поморски капетан. Шпиро је завршио Српску поморску закладну школу у Херцег Новом. Још као младић отишао је у Трст. Ту је био један од оснивача и финансијски директор паробродског друштва „Navigazione Libera Triestina“ (на слици). Као велики добротвор цркве Св. Спиридона био је дугогодишњи предсједник Српске православне црквене општине у Трсту, затим предсједник Српског друштва и оснивач тршћанске Српске основне школе. Године 1928. са породицом се враћа у родно Игало и уз породичну кућу гради хотел „Игало“. Један је од оснивача Бродарског акцијског друштва „Бока“ за које су купљени бродови „Бистрица“, „Ситница“ и „Морава“. Шпиро Јанковић имао је шесторо дјеце: Милоша (градоначелник Х. Новог 1943-44), Јанка (завршио поморску школу, живио у Новом Саду), Наду, Илинку, Зору и Бојка (студент права, погинуо приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941)... 
Читав животопис Шпира Јанковића прочитајте у књизи Небојше Раша „Знаменити Бокељи – синови српског Босфора“, том II, стр. 88-96. 

Серия сообщений "Музей":
Часть 1 - Герцег- Нови Музей
Часть 2 - КАПИТАН-КОМАНДОР ЗМАЕВИЧ
...
Часть 4 - Морской музей Черногории
Часть 5 - В музее Пераста
Часть 6 - Славные капитаны Боки Которской
Часть 7 - Морской музей в Которе

Рубрики:  Черногория/Бока-Которска
Парусники