-Рубрики

 -Поиск по дневнику

Поиск сообщений в Mili_Monte

 -Подписка по e-mail

 

 -Статистика

Статистика LiveInternet.ru: показано количество хитов и посетителей
Создан: 10.04.2011
Записей: 2817
Комментариев: 8
Написано: 6855


Владимирская икона Божией Матери

Среда, 03 Июня 2015 г. 08:53 + в цитатник

fFwQGag4g30 (401x604, 90Kb)

                                                       

Празднование Владимирской Матери Божией (21 мая / 3 июня), в память об избавлении Москвы от разгрома Махмет-Гиреем, ханом Казанским. По церковному преданию, образ Божией Матери Владимирской был написан евангелистом Лукою на доске от стола, за которым трапезовал Спаситель с Пречистой Матерью и праведным Иосифом Обручником. Божия Матерь, увидев этот образ, произнесла: «Отныне ублажат Мя вси роди. Благодать Рождшегося от Меня и Моя с сим образом да будет». До половины V века икона оставалась в Иерусалиме. При Феодосии Младшем ее перенесли в Константинополь, откуда в 1131 г . она была прислана на Русь как подарок Юрию Долгорукому от Константинопольского Патриарха Луки Хризоверха. Икону поставили в девичьем монастыре города Вышгорода, недалеко от Киева, где она сразу прославилась многими чудотворениями. В 1155 г . сын Юрия Долгорукого, св. князь Андрей Боголюбский, желая иметь у себя прославленную святыню, перевез икону на север, во Владимир, и поместил в воздвигнутом им знаменитом Успенском соборе. С того времени икона получила именование Владимирской. Во время похода князя Андрея Боголюбского против волжских болгар, в 1164 г ., образ «святой Богородицы Владимирской», помог русским одержать победу над врагом. Икона сохранилась во время страшного пожара 13 апреля 1185 г ., когда сгорел Владимирский собор, и осталась невредимой при разорении Владимира Батыем 17 февраля 1237 года. Дальнейшая история образа связана уже всецело со стольным градом Москвой, куда ее впервые принесли в 1395 году во время нашествия хана Тамерлана. Завоеватель с войском вторгся в пределы Рязани, полонил и разорил ее и направил свой путь на Москву, опустошая и уничтожая все вокруг. В то время как московский великий князь Василий Дмитриевич собирал войска и отправлял их под Коломну, в самой Москве митрополит Киприан благословил население на пост и молитвенное покаяние. По взаимному совету Василий Дмитриевич и Киприан решили прибегнуть к оружию духовному и перенести из Владимира в Москву чудотворную икону Пречистой Богоматери. Икону внесли в Успенский собор Московского Кремля.. Летопись сообщает, что Тамерлан, простояв на одном месте две недели, внезапно устрашился, повернул на юг и вышел из московских пределов . Произошло великое чудо: во время крестного хода с чудотворной иконой, направлявшегося из Владимира в Москву, когда бесчисленное множество народа стояло на коленях по обеим сторонам дороги и молило: «Матерь Божия, спаси землю Русскую!», Тамерлану было видение . Перед его мысленным взором предстала высокая гора, с вершины которой спускались святители с золотыми жезлами, а над ними в лучезарном сиянии явилась Величавая Жена. Она повелела ему оставить пределы России. Проснувшись в трепете, Тамерлан спросил о значении видения. Ему ответили, что сияющая Жена есть Матерь Божия, великая Защитница христиан. Тогда Тамерлан отдал приказ полкам идти обратно. В память о чудесном избавлении Руси от нашествия Тамерлана в день встречи в Москве Владимирской иконы Божьей Матери 26 августа / 8 сентября был установлен торжественный церковный праздник Сретения этой иконы, а на самом месте встречи был воздвигнут храм, вокруг которого позднее расположился Сретенский монастырь. Во второй раз Богородица спасла Русь от разорения в 1480 году (память совершается 23 июня / 6 июля), когда к Москве подошло войско хана Золотой Орды Ахмата. Встреча татар с русским войском произошла у реки Угры (т. н. «стояние на Угре»): войска стояли на разных берегах и ждали повода для атаки. В передних рядах русского войска держали икону Владимирской Богоматери, которая чудом обратила в бегство ордынские полки. Третье празднование Владимирской Матери Божией (21 мая / 3 июня), вспоминает избавление Москвы от разгрома Махмет-Гиреем, ханом Казанским, который в 1521 году достиг пределов Москвы и стал жечь ее посады, но внезапно отступил от столицы, не причинив ей вреда. ........................... Владимирслка Богородица је света икона Руске православне цркве. У Русији је изузетно поштована као чудотворна. Према предању Цркве, јеванђелист Лука је насликао на столу на коме је Исус, мати Марија и Јосиф јели. Према предању пренета је у Цариград из Јерусалима у V веку, у време цара Теодосија. У Русију је дошла из Византије у раном XII веку (око 1131), као поклон Јурију Долгорукову од цариградског патријарха Луке Хризоверха. У почетку, Владимирска икона је чувана у женском манастру Пресвете Богородице, близу Кијева. 1155. године Принц Андреј Богољубски је преселио икону у Владимир (по коме добија садашњи назив). 1395. године је пренета у Москву где се и сада чува у Сретењском манастиру. ........................... The Theotokos of Vladimir (Greek: Θεοτόκος του Βλαντιμίρ), also known as Our Lady of Vladimir, Vladimir Mother of God, or Virgin of Vladimir (Russian: Владимирская Икона Божией Матери) is a medieval Byzantine icon of the Virgin and Child that has been in Russia since soon after it was painted. It is one of the most venerated Orthodox icons and a fine and early example of the iconography of the Eleusa type. The Theotokos (Greek for Virgin Mary, literally meaning "Birth-Giver of God") is regarded as the holy protectress of Russia. The icon is displayed in the Tretyakov Gallery, Moscow in a former church in the grounds of the museum. Her feast day is June 23rd o.s. / July 6th n.s. Even more than most famous icons, the original has been copied repeatedly for centuries, and many copies have considerable artistic and religious significance of their own. The icon is a version of the Eleusa (tenderness) type, with the Christ child snuggling up to his mother's cheek. As a work of art, the icon is dated to the earlier part of the 12th century, and a date shortly before its arrival in Russia about 1131, according to the chronicles, seems plausible. Like other Byzantine works of high quality, it is thought to have been painted in Constantinople, and is regarded as the finest panel icon surviving from the Comnenian period, the few survivors from which vary considerably in quality. Only the faces and hands are original, with the clothes repainted after suffering damage when a metal cover or riza was placed over them, and in a fire in 1195. The work shows a humanity and tenderness new to Byzantine art in this period. The reverse of the icon, which is much less well known, has a 15th-century image of the "Prepared Table": a Hetoimasia with the Instruments of the Passion and other symbols. About 1131 the Greek Patriarch of Constantinople sent the icon as a gift to Grand Duke Yury Dolgoruky of Kiev. The image was kept in a monastery (according to a recent legend, in the Mezhyhirskyi Monastery, first mentioned in the 14th century) until Dolgoruky's son Andrey Bogolyubskiy brought it to his favourite city, Vladimir, in 1155. Tradition tells that the horses transporting the icon stopped near Vladimir and refused to go further. People interpreted this as a sign that the Theotokos wanted her icon to stay in Vladimir. To house the icon, the great Assumption Cathedral was built there, followed by other churches dedicated to the Virgin throughout Ukraine. However the presence of the icon did not prevent the sack and burning of the city by the Mongols in 1238, when the icon was damaged by fire. It was first restored after this, and again before 1431 and in 1512. According to the traditional accounts the image was taken from Vladimir to the new capital, Moscow, in 1395 during Tamerlane's invasion. The spot where people and the ruling prince met the icon is commemorated by the Sretensky Monastery. Vasili I of Moscow spent a night crying over the icon, and Tamerlane's armies retreated the same day. The Muscovites refused to return the icon to Vladimir and placed it in the Cathedral of the Dormition of the Moscow Kremlin. However David Miller suggests that the icon was in fact normally still in Vladimir, with some excursions to Moscow, until the 1520s, and that crediting the icon with saving Moscow in 1395 does not appear in sources until the late 15th century, and the full version of the story until accounts of 1512 and then the 1560s. The Tretyakov website today says the icon came to Moscow in 1480. Undoubtedly, by the 16th century, the Vladimirskaya was a thing of legend, and associated with the growth of Russian national consciousness based on the Muscovite state. The intercession of the Theotokos through the image was credited also with saving Moscow from Tatar hordes in 1451 and 1480. The icon of the Theotokos of Vladimir is sometimes described as expressing universal feelings of motherly love and anxiety for her child. Like some other icons it was believed to have been painted by St Luke from its living subjects. The venerated image was used in celebration of coronations of tsars, elections of patriarchs, and other important ceremonies of state. A detail of the Virgin's left eye and nose in the icon is part of the logo of Icon Productions, founded by Mel Gibson. .............................. Богоматерь Владимирская. Константинополь. Дерево, темпера. 104x69. Государственная Третьяковская галерея. Источник текста - https://www.facebook.com/Athos.Holy.Mountain



Серия сообщений "Исторические факты":
Часть 1 - Когда умирает надежда...
Часть 2 - Монастырь Острог
...
Часть 20 - Манастир Тврдош
Часть 21 - Николай Чудотворец Чтоб печаль превратилась в радость
Часть 22 - Владимирская икона Божией Матери
Часть 23 - Церковь Св. Дмитрия в Колашине
Часть 24 - Мара и Оливера
...
Часть 42 - Церковь Богородицы Здравие в Которе Cskva Gospa od Zdravlja
Часть 43 - Madonna della Corona
Часть 44 - Монастырь Савина в Которской бухте

Рубрики:  Монастырь.храм,церковь