Наш руско-српски династички венац завршавамо символично српском династијом Петровић, чије су се кнегиње, кћери краља Николе удале за Велике кнежеве Романове.

Анастасија Његош, кнегиња Црногорска(1867-1935)први брак са унуком Императора Николаја Првог, Георгијем, сином Њ.И.В. велике Кнегиње Марије Николајевне16.8.1889.-15.11.1906.), други брак са другим унуком Императора Николаја Првог, Великим Кнезом Николајем Николајевичем Млађи, (1956-1929), Врховним командантом Царске Армије 1914 и 1915., на Заграничном сабору 1926. Признат за “вођу руске емиграције”

Милица Његош(1866-1951) брак са Њ.И.В.Великим Кнезом Петром(10.1.1864.-17.6.1931), унуком Императора Николаја Првог.

Посмотреть на Яндекс.Фотках                                                                                                                                                                                                                       Пётр Первый Карагеоргиевич (серб. Петар I Карађорђевић, Petar I Karađorđević, 1844—1921) — первый сербский король из династии Карагеоргиевичей (с 1903); в 1918 стал первым королём Югославии (называвшейся тогда Королевство сербов, хорватов и словенцев).

После отречения отца, князя Александра, жил с 1858 в Валахии, затем во Франции, где получил образование, служил во французской армии и женился на Зорке, дочери черногорского князя (впоследствии короля) и поэта Николы I Петровича Негоша. Двое из их детей умерли во младенчестве, о сыновьях Георгии и Александре см. ниже. Дочь Петра, Елена Сербская, в 1913 стала женой русского князя императорской крови Иоанна Константиновича.

59-летний Пётр Карагеоргиевич вернулся из эмиграции и был возведён на престол после убийства короля Александра Обреновича сербскими офицерами во главе с полковником Драгутином Димитриевичем (Аписом). Заговорщики возвели его на престол, поскольку Пётр Карагеоргиевич был очень популярен в народе, считался другом России, но что самое главное — явно не отличался решительностью, в результате чего сербский государственный аппарат опутала «Чёрная рука» — возглавляемая Аписом террористически-патриотическая организация, боровшаяся за объединение южных славян. Лишь премьер-министр Никола Пашич контролировал некоторые сферы власти, остальное было в руках «Чёрной руки». В итоге король Пётр, стремившийся к установлению конституционной монархии европейского образца, не стал важной исторической личностью, а куда более могущественым человеком стал его младший сын — королевич Александр, и сам состоявший в «Чёрной руке». (Старший сын Петра, Георгий, в 1909 году забил до смерти в припадке ярости своего слугу, и его заставили отречься от престолонаследия). Но стать абсолютным владыкой Апису не удалось — опасаясь усиления влияния «Чёрной руки», Александр расстрелял Аписа и всех его приближённых.

После удачных для Сербии Балканских войн, во время Первой мировой войны король заболел, и Александр стал регентом. При провозглашении Королевства сербов, хорватов и словенцев 1 декабря 1918 года 74-летний Пётр последний раз появился на публике. Он умер через два с половиной года. Скромный в личной жизни, демократичный король Пётр, во время войны, несмотря на болезнь, подбадривавший своих солдат, остался одним из самых популярных сербских правителей.

 20 марта (2 апреля) 1910 года Николай II нагродил Короля орденом Святого апостола Андрея Первозванного.

 Династија Карађорђевић је била српска и југословенска владарска породица чији је родоначелник вожд Карађорђе Петровић. На власти су били 1804—1813, 1842—1858 и 1903—1945, када је Југославија постала република.

Dinastija

Оснивач и родоначелник династије Карађорђевића је вожд Карађорђе Петровић који је подигао Први српски устанак (1804). По пропасти Првог српског устанка (1813), Карађорђе се повукао из Србије.

Онда је 1815. избио Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића и успоставила се династија Обреновића на власти у Србији. Заслугом уставобранитеља на власт у Србији је 1842. дошао Карађорђев син Александар који је био на власти до 1858. године када је на Светоандрејској скупштини поново враћен на власт кнез Милош Обреновић.

После мајског преврата (1903) престала је да постоји династија Обреновића и на власт је позван Александров син, Карађорђев унук Петар. Краљевина је званично укинута 1945. године, а краљевска породица је била у егзилу. Син краља Петра II, принц Александар, дошао је са супругом 2001. године у Србију и живе у двору на Дедињу.

 Маузолеј Карађорђевића је на Опленцу код Тополе                                              1804 — 1813. вожд Карађорђе Петровић (1762—1817)
1842 — 1858. кнез Александар Карађорђевић (1806—1885), кнез Србије
1903 — 1921. краљ Петар I Карађорђевић (1844—1921), краљ Србије 1903 — 1918, краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1918 — 1921.
1921 — 1934. краљ Александар I Карађорђевић (1888—1934), краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1921 — 1929, краљ Југославије 1929 — 1934.
1934 — 1941. Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем (1893—1976)
1941 — 1945. краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970), краљ Југославије (1941 — 1945)

Родослов

Карађорђева жена била је Јелена Јовановић. Имали су четири ћерке и два сина Алексу и Александра. Алекса је имао само једног сина Ђорђа, који је имао синове Алексу и Божидара од којих даље нема потомака. Александар је имао десеторо деце од којих је шесторо преживело детињство, његови синови Петар и Арсен имају потомство које је обухваћено породичним правилницима из 1909. и 1930. године и које данас чини династију Карађорђевић.
Сава (1793-1847), удата за Антонија Ристића, звани Пљакићи
Сарка (1795-1852), удата за Николу Кара-Марковића, па за Теодора Тошу Бојанића
Пола (1797-1812), удата за Јовицу Милановића
Стаменка (1799-1875), удата за Димитрија Ристића (?-1834), па за Илију Чарапића (1792-1844)
Алекса (1801-1830) и Марија Трокин (?-1827) Ђорђе (1827-1884) и Сара Анастасијевић (1836-1931), ћерка капетана Мише Алекса (1859-1920) и Дарија Прат (1859-1938)
Божидар (1862-1908)


Александар (1806-1885) и Персида Ненадовић (1813-1873) Полексија (1833-1914), удата за Константина Николајевића (1821-1877), па за Александра Прешерна
Клеопатра (1835-1855), удата за Милана Петронијевића (1831-1914)
Петар I (1844-1921) и Зорка Петровић-Његош (1864-1890) - њихови потомци чине старију грану краљевског дома Карађорђевића
Јелена (1846-1867), удата за Ђорђа Симића (1843-1921)
Ђорђе (1856-1889), није се женио, нема потомака
Арсен (1859-1938) и Аурора Павлова Демидов (1873-1904) - њихови потомци чине млађу грану краљевског дома Карађорђевића

Серия сообщений "Королевские фамилии":
Часть 1 - Королевский Дом Черногории
Часть 2 - Королевский Дом Черногории. Часть II
...
Часть 10 - Великая княжна Ольга Константиновна- Королева Эллинов
Часть 11 - Бог никому не остаётся должен
Часть 12 - Руско-српске династичке везе, Српски Краљевски Дом и Дом Романових су једна породица
Часть 13 - Черногорские принцессы -выпускницы Смольного института благородных девиц
Часть 14 - 400 лет дому Романовых
...
Часть 23 - Царь Иван Грозный и его восемь жен
Часть 24 - Черногорская и сербская династии
Часть 25 - О черногорских принцессах

Серия сообщений "Сербия и Россия":
Часть 1 - Памятник российскому консулу Григорию Щербине
Часть 2 - Русские гимназии в Сербии
...
Часть 18 - Сербский политик говорит о русских
Часть 19 - Сербский дневник
Часть 20 - Руско-српске династичке везе, Српски Краљевски Дом и Дом Романових су једна породица
Часть 21 - Раевский ли Вронский? Роман и жизнь, достойная продолжения
Часть 22 - Русская церковь в Белграде
Часть 23 - Два народа - одна душа
Часть 24 - Русское белоэмигрантское кладбище в Белграде
Часть 25 - БЕЛГРАД НОВО ГРОБЛЕ

Серия сообщений " Волим српски jезик":
Часть 1 - Слушаем сербскую речь
Часть 2 - Redyard KIPLING на сербском языке
Часть 3 - Руско-српске династичке везе, Српски Краљевски Дом и Дом Романових су једна породица
Часть 4 - Иво Андрич Цитаты на сербском языке
Часть 5 - О черногорском языке с улыбкой
...
Часть 20 - Джордж Балашевич
Часть 21 - Святитель Петр Цетиньский Чудотворец
Часть 22 - Рибарска песма